Princeza na zrnu graska

Jednom davno življaše princ koji je želeo da se oženi princezom. Međutim, morao je biti siguran da je njegova izabranica prava princeza. Putovao je širom sveta kako bi je pronašao, ali nikgde nije uspeo naći ono što je želeo. Naravno, bilo je princeza, ne zna im se broj, no ni za jednu od njih ne mogaše biti ubeđen da je prava. Kod svake je uvek nalazio nešto što nije bilo na mestu. Na kraju se vratio kući veoma smrknut i žaloban, jer je neiskazivo žudeo da provede vek sa izistinskom princezom.

Jedne večeri nadošla je snažna oluja. Munje i gromovi parali su nebom i kiša je napunila potoke. Neočekivano začulo se kucanje o glomazna vrata gradske kapije i stari kralj pošao je da ih otvori.

Princeza iz nepoznatog kraljevstva stajala je na vratima. Ali, milostivi Bože! kako su je samo kiša i vetar uneredili. Voda se slivala sa njene kose na haljinu do nožnih prstiju i curila kroz potpetice. Ipak je, bez oklevanja, tvrdila da je ona prava princeza.

-Dobro, uskoro ćemo do odgonetnuti - razmišljala je stara kraljica, ali ne reče ništa, već ode u spavaću sobu, izvuče posteljinu iz kreveta i položi zrno graška na dno. Zatim uze dvadeset dušeka i naslaga ih preko graška, a na njih još dvadeset jorgana ispunjenih guščijim perjem.

Na gomili od dvadeset dušeka i dvadeset jorgana princeza je trebala da prenoći. Ujutru, kada se probudila, upitali su je kako je spavala, a ona odgovori:

-Oh, veoma loše. Jedva da sam i sklopila oka čitave noći. Samo nebo zna šta je u krevetu, ali to je toliko tvrdo da sam sva plava od modrica po celom telu. To je užasno!

Tada postaše uvereni da je ona istinska princeza, jer je kroz dvadeset dušeka i dvadeset jorgana nadevenih guščijim perjem osetila zrnce graška koje je nažuljalo.

Niko sem prave princeze nije mogao biti tako osetljiv.

Princ je uze za svoju nevestu, jer se uveri da je od kraljevskog roda, a zrno graška su izložili u muzeju, gde se i danas može videti, ukoliko ga neko nije ukrao.

Prethodnu bajku procitajte ovde: "Tri praseta"