Cup zlata

Nekada davno ziveli su siromasni muz i zena na imanju nekog kneza gde su radili po ceo dan a dobijali su para tek da prezive. Sve sto su imali je bila njihova koliba u kojoj su ziveli i jedna mala basta pored kuce na kojoj su sadili krompir. Jedne godine krompir rodi bolje nego ikada do tada pa siromasni covek odluci da ga zakopa u pesak pored kuce kako bi mogao duze da stoji. Tako krenuse oni da kopaju ali nenadano pronadjose neki stari cup... Kad su ga otvorili imali su sta da vide - cup je bio pun zlatnika. Jadni ljudi su bili presrecni jer im se najzad sreca osmehnula. Onda zena rece:

Zena: Jao muzu moj, niko nam nece verovati da imamo ovoliko zlata.
Muz: zeno, niko nece ni znati da smo nasli cup jer ako saznaju doci ce da nam zlato uzmu. Ne smes nikome govoriti sta smo pronasli...

Covek se najvise plasio kneza jer ako bi on saznao za cup sa zlatom odmah bi im ga uzeo jer su ga pronasli na njegovom posedu. Zato jos jednom rece zeni da slucajno ne govori nikome da su nasli zlatnike...
Sutradan odose oboje da rade na krezevom imanju kao i obicno. zena nije mogla da izdrzi pa rece jednoj prijateljici sa kojom je zajedno radila:

Zena: Zamisli sta nam se juce desilo... Muz i ja kopali ispred kuce u pesku i nasli cup pun zlatnika.
Prijateljica: Ma nemoguce, nije valjda.
Zena: Jeste jeste, samo ne smes nikome reci da sam ti ovo rekla.

Prijateljica nije mogla da izdrzi, pa isprica sve to drugoj zeni, druga trecoj, i tako redom, sve dok rec nije stigla i do kneza. On pozove coveka i upita ga:

Knez: Kakvo si to blago nasao?
Covek: Nisam nista nasao...
Knez: Tvoja zena je rekla da jesi, da si nasao cup pun zlatnika...
Covek: Ma ona je to izmislila da ima sta pricati sa prijateljicama.

Knez rece da ce ih oboje saslusati za neki dan i da ce ga ubiti ako on laze a zena kaze istinu. Covek se pokupi i ode... Kad stize kuci on rece zeni:

Muz: Slusjaj me zeno, veceras ce ovuda proci Turci sa psima. Ti se sakrij u podrum da te ne nadju a ja cu se vec nekako snaci... zena brzo ode u podrum a muz zatvori vrata za njom. Onda ode do pekara i kupi puno pereca pa se vrati kuci i raseja ih svuda oko kuce. Ujutru ode u podrum po zenu i rece joj da su padale perce sa neba umesto kise tu noc i da ide brzo da ih pokupi. Ona ode i zaprepasti se kad vide perece na zemlji svuda oko kuce...

Taj dan opet knez pozva muza kod sebe i opet ga upita da li je nasao zlatnike a covek mu opet rece da je sve to izmislila njegova zena... Onda muz ode kuci i rece zeni da je knez poludeo, da je pobegao iz dvorca i da ga jure sa psima pa da ona brzo pobegne u podrum. Ona poslusa i strca u podrum a muz zatvori vrata za njom pa poce da izaziva pse iz susedovog dvorista. Oni pocese da laju, a za njima i psi iz drugih kuca i na kraju je celo selo vrvelo od pasa koji laju. Kad se smirise muz ode po zenu. Sutradan pozva knez oboje, i muza i zenu, kod sebe pa ih upita:

Knez: Da li ste nasli zlatnike?
Muz: Nismo nas...
Zena: Jesmo, nasli smo cup sa zlatnicima, prekide zena muza.
Knez: Znaci lagao si me ipak. Kazi mi zeno, kada ste nasli taj cup?
Zena: Pre nekoliko dana kneze, onaj dan kada su Turci prosli kroz selo.
Knez: Kakvi Turci zeno, nikakavi Turci nisu prolazili kroz selo...
Zena: Ma jesu kneze, te noci su i padale perece umesto kise.
Knez: Padale prece umesto kise? zeno da li se ti salis sa mnom? Govori kada ste nasli cup!
Zena: Ne salim se kneze, nasli smo cup dva dana pre nego sto ste vi poludeli pa su vas jurili sa psima.
Knez: Ja poludeo? Ma ti si poludela luda zeno. Vodite ih napolje odmah, ovo je bezobrazluk!

Isterase ih oboje napolje a muz rece zeni da nije luda vec da su prevarili kneza da im ne bi uzeo zlatnike. Onda odose kuci srecni a sa onim zlatom su ziveli lepo jos mnogo godina.

Prethodnu bajku mozete procitati ovde: "Lov na patke"

Čarobna violina

Jednom davno u Indiji življahu sedmorica braće. Svi bejahu poženjeni, ali domaćinstvo je vodila njihova sestra, a ne supruge. Pakosne snahe nisu podnosile vrednu zaovu i rešiše da joj napakoste. Tako se prvom prilikom požališe muževima na njihovu sestru:

-Ona se izbezobrazila, niti okopava vrt sa jasminima, niti seje u polju, već neprestano dangubi kod kuće i pritom ni ručak ne zna zgotoviti kako valja!

Zmije tada podnesoše žrtvu na oltar seoskom duhu i on im zauzvrat obeća ispunjenje želje.

-Kada naša zaova sutra dođe da zahvati vode u reci ti namesti da joj voda izmakne svaki put kad joj približi kondir. Zatim vrati vodu nazad čim podigne kondir. Najposle je odvedi sobom kud ti volja.

Sutra u podne devojka se obre na obali reke i zamahnu kondirom da u njega zajti vode, ali reka uzmaknu. Bezuspešno je pokušavala više puta, a onda zarida.

Brate moj rođeni, voda mi je do kolena a ne mogu je usuti u vrč - zapomože uplašeno!

Voda joj se pope do pasa, i ona opet zapomože

-Brate moj najmiliji, voda mi je do struka, a neće u moj vrč!

Najzad voda joj se pope do vrata i ona započe da se davi

- Brate moj, brajko najdraži, voda mi je do vrata i vrč se konačno puni!

I doista, vrč se ispuni vodom i potonu zajedno sa mladicom. Seoski duh tada pretvori mladicu u duha i povede je kao svog pratioca.

Godinu i nešto potom ogromno bambusovo drvo iždžiglja i popne se u nebesa na tom mestu kraj reke. Bilo je toliko krupno da se moglo videti izdaleka. U njegovoj krošnji stanovala je devojka-duh. Blizu drveta prolazio drum i jednog dana pustinjak prekinu svoj put i zastade da predahne pod njim. Dobro se zagleda u krošnju i reče:

-Ovaj bambus jednog dana izrodiće čudesnu violinu.

Zatim dohvati sekiru i stade da seče drvo pri korenu. Uzjoguni se duh iz drveta.

-Ne seci kod korena, nego pri vrhu!

Pustinjak posluša i krene seći pri vrhu, no duh se snova oglasi:

-Ne seci pri vrhu, seci kod korena!

Pustinjak razumede da ga drvo plaši, pa se prestade obazirati na povike iz krošnje, iseče ga pri samom korenu i odvuče u svoju radionicu gde izdelja violinu. I kad god bi dotaknuo strune na instrumentu svi koji bi ga slušali divljahu se veoma.

Pustinjak je bio omiljen gost u kući sedmorice braće i kad god bi oni slušali nežnu melodiju violine beše im teško na srcu i suze su se kotrljale niz njihova lica. Izgledalo je da violina grca i pripoveda najžalosniju pesmu o usudu.

Pustinjak je običavao da svira kod seoskog kmeta. Kmetu se violina silno dopade i htede da je otkupi od pustinjaka. Na astal bi položena zadebljala vreća novca, ali posao ne beše sklopljen. Pustinjaku se nije mililo da se odvoji od instrumenta. Kmet pribeže lukavstvu: napi pustinjaka i, kad ovaj počinu, umesto čarobne poturi običnu sandalovu violinu. Tako stari asketa i vešti drvodelja ode kući sa zamenjenom violinom.

Kmetov sin je otada svirao na violini i svi se udiviše njegovom umeću, ali još većma zvuku koji je dopirao iz trupa instrumenta. Danju, dok su ukućani bili zauzeti radovima na imanju i u selu, devojka-duh izlazila bi iz violine i pripremala jelo koje je zatim sama jela i stavljala ga na astalu u odaji kmetovog sina. To se ponavljalo neko vreme i začudilo mladića. On odluči da ostane kod kuće, sakrje se i rasvetli misteriju. Uskoči u sanduk s kuhinjskim posuđem i stade gviriti kroz pukotinu na njemu. Malo potom iz violine se iskrade mladica, popčešlja se krivudavim češljićem od ćilibara i uze da kuva pirinač. Pokusavši pola zdelice ostatak ostavi u mladićevoj sobi. Pažljivo je prativši pogledom, mladi delija iskoči iz sanduka i uhvati je za laktove.

-Pusti me! Ko si ti? Ako si član niže kaste ne smeš me pipati! - zakoprca se devojka bespomoćno.

- Ja sam iz iste kaste kao i ti! S obzirom da tako krasno kuvaš bilo bi lepo da postaneš mojom nevestom - ne zbuni se mladić.

Mlađani delija bejaše naočit i dopade se devojci koja pristade da zajedno s njim pristupi svetoj ustanovi braka.

U međuvremenu, sedmorica njene braće osiromašiše vrlo i krenuše svetom da prose za nasušnu šaku pirinča. Uzmeđu ostalih, pohodiše kmetovu kuću u kojoj ne poznaše mladu gospodaricu. Umesto najprostije milostinje ona ih pozva unutra i pristavi im čitav kotao pirinča. Dok se pirinač kuvao devojka ih posadi na divan i ispoveda im šta se sve s njom zbilo i kako su joj naudile njihove žene.

- Niko od vas me nije zaštitio od otrovnih jezika, a verovatno ste znali za sve to.

Više nije izgovorila ni jedne rečipokude za braću. Nahrani ih, napoji i otpusti da putuju po svetu, nazvavši im Boga da ih čuva.

Prethodnu bajku procitajte ovde: "Carobne jabuke"

ZLA ZENA

Nekada davno u nekoj dalekoj zemlji setao covek sa zenom preko tek pokosene livade... Covek zadivljen lepotom prirode rece:

- Zeno, vidi kako je lepo pokosena ova livada!
Zena mu odmah odgovori:
- Nije to pokosena nego strizena livada!
A covek opet:
- Bog s' tobom, zeno! Gde si ti cula da se livada strize? Livada se kosi, evo pogledaj vide se i tragovi kosenja...
Tako su se njih dvoje ubedjivali neko vreme dok na kraju zena nije stala ispred muza i iduci unazad pocela da mu radi prstima kao kada se sece makazama ispred ociju i da vice:
- Strizeno, strizeno, strizeno!!!

Kako je setala unazad i nije gledala kuda ide nagazi na gomilu sena i upade u duboku jamu... Muz onako besan samo produzi dalje I ode kuci... Ali nakon nekoliko dana coveka prodje bes pa poce da ga grize savest sto je ostavio zenu. Onda spremi uze u torbu i podje do one livade da nadje rupu i izvuce zenu napolje ako je jos uvek ziva... Kad je nasao jamu on baci uze i poce da vice zeni da se uhvati ako je jos dole... Kad se uze zateglo on poce da vuce ali kad bese pri kraju vide da se za uze uhvatio djavo, sa jedne strane crn a sa druge beo, a ne njegova zena. On htede da pusti uze ali u tom trenutku djavo povika:

- Nemoj da pustas ko Boga te molim. Izvuci me molim te, ako neces da mi pomognes a ti me ubij cim izadjem, samo me nemoj vracati dole u rupu.
Covek se sazali na djavola pa ga izvuce napolje a ovaj ga odmah upita:
- Prijatelju, kakva je sreca tebe dovela do ove jame?
A covek mu isprica da mu je tu upala zena pre nekoliko dana i da je dosao da je izvuce.
Djavo na to uzviknu:
- To je tvoja zena, ono zlo? I ti si sa njom uspeo ziveti? Pa si jos dosao i da joj pomognes? Svaka ti cast!!! Ja sam u tu rupu upao pre nekog vremena, u pocetku sam pokusavao da izadjem ali kako nisam uspeo pomirio sam se sa time i cak sam se navikao na takav zivot... Ali od kada je tvoja zena upala ja hocu ad poludim. Toliko zlo nikada nisam video, pa vidis ovu stranu sto je bela, ta strana je pobelela od njenog zla jer je bila okrenuta ka njoj. Da ja tebi kazem prijatelju, zaboravi da si ti nju ikad poznavao a ja cu ti se sada oduziti za ovo sto si me spasao.

Onda se djavo sagnu i ubra neku travku sa zemlje i dade je coveku pa mu rece:
- Drzi ovu biljku... Ja sada idem pravo u carev dvorac pa cu tamo uci u princezu... Ona ce se tesko razboleti, dolazice lekari sa svih krajeva sveta ali ja necu izaci sve dok ti ne dodjes. Ti ponesi tu travu sto sam ti dao pa se pravi kako je lecis, ja cu izaci i ti ces postati bogat covek. Covek stavi travu u torbu i pokupi uze a djavo nestade...

Posle nekoliko dana cuje on da je princeza bolesna i da je car pozvao lekare iz celog kraljevstva da je lece. Medjutim bas kao sto je djavo rekao, niko nije uspeo da je izleci... Onda covek uze torbu sa travom i zaputi se ka zamku, pravo ode kod cara i rece mu da moze pomoci princezi, da je on vec nekoliko djavola isterao svojim travama... Kad je usao u princezinu sobu pridje krevetu a djavo kad ga ugleda povika:
- Stigao si prjatelju?
- Stigao sam, odgovori covek...
- Dobro je! Ti se pravi sada kako nesto radis oko princeze, ja sad odlazim kako smo se dogovorili... I nemoj me traziti vise, sada sam ti se oduzio sto si me spasao.

Djavo to rece, iskoci iz princeze i nestade... Princezi ubrzo bese mnogo bolje a car cim vide da mu je covek izlecio cerku napravi veliko slavlje i dade mu princezu za zenu. Posle nekog vremena onaj isti djavo udje u cerku drugog cara iz susednog kraljevstva koje je bilo mnogo vece i jace. Odsvuda su dolazili lekari i pokusavali da izlece devojku ali bez uspeha... A onda je rec stigla do tog drugog cara kako je covek izlecio princezu njegovog komsije. On odmah napise pismo svom komsiji da posalje zeta da mu izleci cerku...

Kada je pismo stiglo covek rece da je on to sve zaboravio i da ne zna vise ni koju je travu koristio niti kako da je izleci. Medjutim ovaj drugi car zapreti da ce napasti komsiju vojskom ako ovaj ne dodje... Kako je situacija postala veoma ozbiljna covek malo razmisli pa uze torbu i podje na put. Kad je stigao on brzo ode do te druge princeze u sobu... Cim je usao djavo ga prepozna pa rece:

- A prijatelju, pa sta ces ti ovde? Zar ti nisam rekao da me ne trazis vise?
- E moj prijatelju, rece covek, nisam ja dosao zbog tebe nego sam dosao da vidimo sta cemo da radimo... Ona moja zla zena je izasla iz rupe pa nas sada trazi po kraljevstvu. Ali ajde sto mene trazi nego se okomila da tebe nadje i da ti se osveti sto mi nisi dao da je izvucem iz rupe posto sam tebe spasao...

Djavo kad to cu odmah bez reci iskoci iz princeze i pobeze... Nikad ga vise niko nije video od tada... A covek dobi pola kraljevstva od tog drugog cara kao poklon pa se vrati kuci svojoj zeni gde je ziveo srecno do kraja svog vremena.

Prethodnu pricu procitajte ovde: "Leteca ladja"